E drugari vagenovci, kada bi vam ja pisao sta mi se sve desavalo,...pa sigurno bi bio roman od ove, pa narednih 10 strana. A najgore od svega je sto smo mi neke stvari o kojima se ovde pise prihvatili kao normalne. Jednostavno kazes sebi: ,,To je tako kako je i to je sto je. Ja to ne mogu da promenim i necu da se nerviram bez potrebe ,, . Ja ne kazem da nikad nisam napravio gresku. Naravno da jesam 100 puta. Ziv sam covek. Ali posle toga sednem sam sa sobom i preispitam se. Nastojim da je vise ne pravim. Mozda mi u momentu ne bude jasno sta sam uradio. Ali posle kada se ohladim, prihvatam svoju gresku kako takvu i da je ne treba ponavljati.
Desilo mi se jednom-dvaput da covek krene da me naduva zbog greske koju sam napravio i ugrozio njega svojim potezom. Ali ja sta cu, citim, u pravu je. Pokrijem se usima. Kazem izvini na to njegovo napusavanje. Ali oba puta je bilo kada sam ja rekao: ,, izvini druze, nisam te video,,... Zavrsilo se to sa njegove strane recima: ,,Pazi kako vozis i gledaj malo,, (uz osmeh). Znaci samo malo tolerancije i razumevanja i sve ce biti drugacije. Pa cak i kada dodje do toga da se otvara prozor i krene rasprava, bar da ne dodje do fizickog obracuna , jer onda nema nazad.
A ovako, grad guzva, isece neko tebe, iseces ti nekoga, nesto nenamerno...Podignes ruku, upalis 4 migavca,...Ljudski je. I domah je drugacije. Svi smo ljudi i svi pravimo greske. Neko vise, neko manje. Ali samo malo vise vozacke kulture, razumevanja i tolerancije i sve ce biti drugacije.
