Ne znam sto se opterecujes toliko tezinom baterije i uopste tezinom automobila.. kakve to veze ima ?
Osnova svega je masa i dinamička preraspodela mase na točkove, dok je četiri točka biće tako. Bez obzira na EV, benzin, plin, kočnice, klipove, diskove. Šta god da se kotrlja na točkovima ima svoju masu, kilo je kilo AMIN! Postoji veliki broj ljudi koji pogrešno smatraju da veća masa doprinosi stabilnosti vozila! Evo dole link za sadržaj, ju ću dodati nešto dokumentacije.
https://www.sf.bg.ac.rs/download/sluzbe/idsf/prodaja/sadrzaji/04-drumski/027_sadrzaj.pdf
Većina "jačih" EVova nema praktično ni neke potrebe u svakodnevnoj vožnji da koristi klasične kočnice, isključivo po ovakvim staza primerima.
Guarana, izračunaj potrebnu energiju za zaustavljanje vozila težine 2.5t pri brzini od 50, 100 i 200 km/h, lako možeš da izračunaš i potrebno vreme. Pogledaj rezultate, razmisli, ovo što pišeš je... pogrešno
Rekuperacija, pale svi na "gurku", rešen problem. Da zaključavamo temu i da se razilazimo.
1. Da je tako kako pišeš ferrari sa 1000kg i fića sa 1000kg bi sa 100km/h imali istu zaustavnu put, pa nije u praksi. Imaš tu 101 faktor. Gume, kočnice, put, vešanje, vreme, vozača, raspored mase itd itd.
2. Veća masa definitivno doprinosi stabilnosti, što zbog intercije što zbog vektora sila kod pomeranja te mase. To je pogotovo izraženo kod EVova koji imaju u podu baterije, koje je praktično nemoguće prevrnuti. Da je to što pišeš tačno, kad pretičeš kamion na autoputu, pomerio bi se on više nego ti, a to valjda znaš u praksi da nije tako. Mislim da mešaš malo upravljivost i stabilnost, kod prvog masa definitivno ima veliku ulogu, baš zbog inercije (ali i dalje nije jedini faktor).
3. Za 99.999% situacija maksimalna teoretična sila koje vozilo može da izvrši, što kod ubrzavanja, što kod kočenja je 1.2g.
Opet 99% automobila, u idealnim uslovima, sa najboljim kočnicama, sa profesionalnim vozačem je u stanju da koči do maximalno 0.8g.
Prosečan vozač/auto se smatra do 0.47g da je maksimalna sila pri kojoj može da održi kontrolu nad vozilom. Ta cifra se koristi kod konstruisanja kočnica za "normalan" auto.
Preko toga mora da ima dodatnu silu koja pruža otpor.. Buggati recimo ima krilo koje se digne i koči time, EVovi kao što ti rekoh mogu samo motorom da koče do 0.4g. Znači u praksi koči sam motor kao većina klasičnih kola, a povrh toga upali i klasične kočnice po potrebi. Nešto slično imaju kamioni, gde retarder koči motorom, tako da ne moraš da pržiš kočnice nizbrdo.
4. Ne znam što si okačio ovo za formulu-E (koju obožavam da gledam naravno) i C rating baterija. Al u praksi C rating znači da možeš da imaš auto koji je u isto vreme i 1.0SDI i 5.0 Biturbo. Kompromis koji retko koji SUS motor može da isporuči. Većina novih kola sa većom snagom ima neki oblik hibrida, što zbog "ekologije" što zbog nižih brzina... Čak i neki običan 3.0 je po gradu muka voziti, kad na ler gasu ide 40km/h, svo vreme moraš da ga kočiš i jebeš motor,menjač,kočnice,itd. 2000KS EV kad ide 20km/h "troši" isto kao 20KS EV kad ide 20km/h, jer je obojici krivulja obrtnog momenta manje više ravna linija kroz ceo opseg obrtaja.
26
Ja se vama dvojici divim odakle uspete da iskopate te neke podatke koje slepo kopirate.. ta knjiga je iz 1998 godine, u tih "tračavih" 26 godina je nauka napredovala ogromnim koracima. Prva kazna za brzu vožnju je bila 1896 za ludih 12km/h .. jel i to danas relevantno il možemo samo da se smejemo?