Ima puno da se cita ,ali vredi procitati.Znaci ne mogu da verujem sta se posle svega desava.Ej bre kradu ljudi u sred ovakve situacije.Zvao me burazer iz Obrenovca kaze da kradu sve i svasta ovi sto su tamo otisli da "pomognu".Znaci covek da ne poveruje.A evo gaa tekst jedan sa neta.
Nadam se da administratori nemaju nista protiv sto je ovako opsirno,ako je frka neka obrisu.
Ево вратио сам се са терена, у протекла 72 сата спавао сам 2 пута по 2 сата и гасим се. Некако сам имао потребу да из главе истресем све што сам доживео, видео и чуо. Знам да волите државу и народ. Имате сајт и форум, па ако желите, можете употребити ово што Вам шаљем у прилогу. Ја не знам како другачије ово да обзнаним, а видећете да има разлога.
Према сведочењима полицајаца, у Обреновцу има на десетине мртвих. Ово је потврђено из више извора. Град од 23 600 људи нестао је у трену. Добровољцима и новинарима је забрањен прилаз Обреновцу. Начелник Центра за ванредне ситуације на конференцији за новинаре одржаној 17.05.2014. г. ујутру саопштава да се „подаци о жртвама неће износити“. Ради монопола над информацијама, на терен су упућене САЈ и ПТЈ. Према речима људи који имају родбину у Обреновцу, градом плутају лешеви.
У прихватним центрима у Београду – на Сајму и у спортским халама, смештају се готово искључиво цигани (тзв. „роми“) и на њих се троши огромна материјална помоћ. Хрватски премијер Зоран Милановић изјављује да хрватска помаже БиХ и то само Орашју, јер тамо живе Хрвати.
16.05.2014. г. у 21:00 ч. испред СЦ окупило се 5000, а по писању дневног листа „Курир“ чак 10 000 људи. Превоз је обезбеђен само за 1000. Међу тих 1000 примани су малолетници од 14-15 година са флашама вињака и пива, који су аутобусе сустизали по аутопуту. Успут се конзумира алкохол и марихуана. У ноћи 16./17.05.2014. г. у Шапцу људе нико није дочекао. Возачи су по мраку лутали градом. Дуже од три сата су чекали испред зграде Општине Шабац. На крају су људи упућени у 10 км удаљено село Шеварице, пешке. Успут су пијани урлали у тами и нестајали у поплављеним њивама. Добровољци су срели полицију, која им је рекла да ништа не сме да ради док се не смени локални кризни штаб. Људи су почели да одустају и да се враћају назад. Својим телима су морали да заустављају аутобусе, како би их вратили у Шабац. Још пуно људи је остало да се пешке враћа, а избезумљени малолетници тумарају поплављеним ораницама. Добровољци су затим увидели да ће морати да се сами сналазе и за повратак из Шапца ка Београду. Превозници траже 550 динара за повратак ка Београду, док их полиција није принудила да возе бесплатно.
17.05.2014. г. у 08:30 испред Београдске арене окупило се око 5000, углавном младих људи, јер је претходног дана најављивано да ће то бити 1 од 2 организована поласка за Шабац. Солидно опремљени и пуни елана, ушли су у аутобусе, а велики број је наставио да тражи места. Све је било препуштено личној иницијативи, па је било људи са разном спелеолошком и алпинистичком опремом, плутајућим прслуцима итд. Био је и један број добровољаца организованих преко предузећа у којима раде. Затим су пуна 2,5 сата чекали у крцатим аутобусима, седећи и стојећи једни преко других, без икаквог обавештења и организације. Возачи аутобуса били су потпуно необавештени о томе где треба да возе. Путем средстава јавног информисања грађанима је скретана пажња да не позивају број за хитне интервенције 1985, него искључиво 0800 11 00 11. Међутим, приликом позива на наведени број, са мобилног телефона, чуо се глас оператера: „Овај позив вам није дозвољен“. Затим се пронео глас да се више не иде за Шабац, него само за Сремску
Митровицу. Чекање се наставило. Око 11 часова, возачи су свима рекли да напусте возила, јер ПРАЗНИ аутобуси иду за Обреновац, ради евакуације. Добровољцима није било дозвољено да иду у Обреновац, да не би видели мртве. Били су тражени искључиво рониоци и чамци. Тада jе више од 5000 разочараних људи почело да се разилази, иако су дошли пуни енергије и жеље да помогну.
Један од „Ластиних“ возача старог кова, савршено избријан и намирисан, резигнирано прича: „Еее момци, да ви знате како је овде било 99-те. Ту код Сава центра шатор. Официр прихвата и распоређује. Каже: ‘Немаш чизме? М’рш кући, преобуј се! Шта си ми у патикама дошао?! Ти тамо, аутобус бр. 3. Ајмо даље, следећи!’ И све функционише као подмазано. А ово данас, бре, не зна се ни ко пије ни ко плаћа…“
Током дана, у више наврата понављана је вест да су у Сремској Митровици потребни додатни добровољци за постављање џакова. Касно увече 17.05.2014. г. појавила се вест да је потребно 200 додатних добровољаца за постављање џакова на насипу у Сремској Митровици. Неко се потрудио да добровољци не крену из Београда…
У медијима су бомбастично приказиване акције на насипима у Шапцу. У Обреновцу нису постављени насипи од џакова, иако су претходно 6 дана падале све јаче и јаче кише. Такође, надлежни органи нису кажњавали оне који деценијама уназад избацују огромне количине разног смећа у водотокове, укључујући кабасти отпад (шпорете, делове пољопривредне механизације), угинулу стоку итд.
У Београду 17.05.2014. г. испод Бранковог моста џакови се постављају само на десној обали Саве, где су ноћни клубови, а не постављају се на левој, новобеоградској, где су приватне куће. Током насипања влада расуло међу добровољцима, а уследио је делиријум када су коначно добили џакове. Међутим, џакови су минијатурни и расправљају се око начина њиховог ређања. Током ноћи 17./18.05.2014. г. у околини Бранковог моста инспектори у цивилу са руком на пиштољу легитимишу групице млађих мушкараца.
Премијер води седницу „владе“ уз садистичке испаде, а на конференцији за новинаре 17.05.2014. г. унапред одбацује властиту кривицу, тврдећи да није могао да зна да ће „бити оволике кише“. Вероватно рачуна на то да се људи неће сетити да, самим тим што је на челу свих државних органа, има командну одговорност за примену законом прописаних мера за заштиту животне средине, превенцију и санкционисање прекршилаца. А хтели су да владају…
Сведочење Душана, који је ишао у Шабац:
„Брука и срамоота! Управо сам се вратио из Шапца, отишао сам заједно са сигурно више од 1000 људи из Београда. Могу само да казем и ако не знам да ли ће ико ово објавити:
ово је највећа срамота и разочарање које смо доживели..Код Сава центра сви су били животно угрозени у покушајима да уђемо у неки аутобус. Без икакве организације међу првима су отисла деца клинци са пуним рукама пива у аутобусима које су јурили по аутопуту… Са њима и људи видно пијани. У Шапцу нас нико није сачекао, мучни возаци аутобуса су возили по граду не знајући куда да иду. На крају је нас више од хиљаду одвезено у село Драгојевац одакле смо без икакве информације ишли пешке 10 км до села Шеварице. Тамо је пар људи као нешто организовало, али то је био један ужас, у мрклом мраку, на сеоском путу, аутобусима који су се заглављивали покушавајући да се окрену, пијаним људима који су се само дерали – најтеже је било сачувати своју главу. Неки људи су чак не знајући поупадали у делове поплављених насипа. После два сата хаоса и бежања по њивама од једног трактора са приколицом који је као послат да са више од 1000 људи „брани Сабац“ људи су бесни почели да напуштају тај хаос и да се пешке враћају за Шабац…
(ДУШАН, 17. мај 2014 06:54)
Сведочење Горана Микића из Зрењанина:
Према речима Горана Микића из Зрењанина, једног од мноштва добровољаца који су ноћ провели у одбрани Шапца, организација је била катастрофа, не само у само Шапцу већ и из Београда, Зреењанина и осталих градова коју послали помоћ у виду људства.
„Није било дочека, срећа у лопате што смо понели из Зрењанина ни то нису имали. Када смо изашли кретали смо се за масом, доста људи се враћало говорећи нема посла, нема посла. Ми реко ај` ипак да видимо а оно тамо на песку 1000 људи и 2 лопате.“
Сем што није било дочека, добровољци су из Шапца испраћени баш како су и дочекани.
„Целу ноћ сам лопатао пунио џакове, по киши без опреме у патикама. У 5 ујутру сам отишао до Шабачког МУП-а натопљен мокар скроз јер ништа друго није радило, питао сам да ли могу да уђем на кратко да се угрејем и осушим нису ми дозволили. Седео сам у центру по киши на клупи док се није отворила пекара у 7 ујутру“, каже овај Зрењанинац који напомиње да му и поред свега није жао, јер је то радио за своју земљу и свој народ коју не чине само политичари, али да жели да подели истину са народом и додаје:
„Али је градоначелник Зрењанина био врло организован па је дошао са личним фотографом да се сликае са пар џакова па оде и прича да је било 300 зрењанинаца а дошло нас 14 и то један деда доживи инфаркт док је радио, оно је катастрофа!“.
Јован Николић
