Incoming call...
- "Ало... кажи срце, да у превозу сам... Ам?... Какве длаке?... Коса?... Откуд знам чија је, каква су ти бре то питања... Црна? Па откуд знам, Милошева... да... да... Знам какву косу има Милош, да... Добро онда није његова... да... е слушај ја сам сад у превозу, бићу кући кроз пола сата... да... Где ћеш бре додеш? ... Дај немој да се глупираш, какве длаке какви бакрачи, седи ту и сачекај ме... Откуд знам чија је, не параноиши... не... добро... Соњина је онда, јеботе ал си напорна, знаш прошли викенд кад смо сви ту скупа седели... да... да, сећам се где је Соња седела, да... само по кревету су? Јебига не знам... да... да... добро... види немој да пиздиш него ме сачекај... добро... нећу... аха... да... нисам бре јеботе, и не знам чије су, ако ме сач... Каква сад чарапа? ... Чарапе добро да... Не знам, моје су ваљда, ил твоје... Нису твоје? Онда су моје јебига... да... па моје, не видим чије би биле... да... па како изгледају? Е до курца... Мислим не знам, нису моје ал... е, добро бре добро, само ме сачек..."
Call ended.
До мојега...
Outgoing call...
- "Aло... добро бре идиоте јел сам ти сто пута реко да усисаш пре него што кренеш. Шта шта?! Па јеботе дал си нормална... лињаш се ко доберман... Шта? Знам како изгледа доберман, да... слушај јебе ми се што се добермани не лињају, ти се љињаш све у шеснес... Па размисли мало које ми је боје кревет а које ти је боје коса... да... да... Јок није видела, Саша Матић већ има хит о томе а она да не види, па јел има нешто што она не може да види?! Јеботе... добро да... не... не знам... откуд бре знам, она је сад кући ја сам у превозу. Добро. Не сери бре, никад не слушаш шта ти кажем, лепо сам ти реко дусисаш... Па нешто откудјазнам, да је од Милоша, Соње... да... па наравно да није поверовала, то што сам ја кретен не значи да се виђам са два кретена истовремено... да... добро нећу да вређам, јесте сомина сам... да... јесте... А где су ти чарапе?... Да... те које сад носиш пизда ти материна, како које... ау-ау па шта си мислила где су, ето сад више не мораш да бринеш... да... реко сам да су моје... наравно да није поверовала розе су и на штрафте јеботе... да... Па како ниси провалила да си боса, јебем му сокне и доколенице?! Да... па јес вала... и с вама женама кад носите по пет пари по торбама, да си имала само једне не би било проблема сада... да... не подсећај ме на косу... не... да... е слушај не могу више сад да причам с тобом... не знам... откуд знам, ајде чућемо се... ЋАО!"
Call ended.
Incoming call...
- "Ало... ћао мама... ево у превозу сам, да... Па шта знам, за једно пола сата... Тиквице? Откуд знам јебига... аха... ма не псујем... да... нисам нервозан... мхм... нисам бре нервозан... па да... Врућина па можда због тога... да... Па не знам за тиквице, то и није храна него чисто онако, откуд знам дал би хтео даи једем... да... Све је у реду стварно, нисам нервозан... да... Легла ми је плата, да... Није ме ујка опет звао за компјутер лепо ти кажем све је у реду... да... Добро јешћу их ако их спремиш или нећу ако не спремиш... да... нисам... не, стварно није... А?! Мусака?! Е па видиш може, боље мусака... па да... ајде узећу ја сад леба успут, и кисело млеко, да... Е па супер онда, видимо се... ај ћао мама, ајд..."
Call ended.
Select / phone switch off.
Ха... одо ja фино сад код маме на мусаку, а ви се сви, јебите...
