Sinoc mi se desila jedna situacija koja se srecom zavrsila odlicno. A mogla je kobno.
Semafor koji se nalazi posle mostarske petlje iz pravca sajma vodi preko tramvajskih sina pa levo u Savsku ulicu, a preko sina, pa pravo u Sarajevsku, kada se poale krivine skrene levo.
Stajao sam na tom semaforu u krajnjoj levoj traci. Do mene u srednjoj kamion. Između nas se provlaci motor. I staje uporedo sa nama. Pali se zeleno. Krecemo. Motor krece malo ispred kamiona, ja u svojoj traci, i kod tramvajskih sina dođemo uporedo. On negde kod desnog krila mojih kola. I treba da se skrene posle sina levo u Savsku. I on na mene. Bez migavca naravno. Nije me ni video. Ne znam kako je mogaobda me ne vidi kada sam bio do njega na semaforu u krajnjoj levoj traci, znaci idem pravo. Kao i on. Samo mi je zaklopio desno retrovizor. Ja ukocim, vidim on stoji. Nije pao. Da sam ga oborio, je..s kola, ovaj kamion do mene bi ga pokupio i ode ja na robiju. Hajde robija bi prosla, ali bi ga na dusi nosio ceo zivot. Us..o sam se ziv.
I on posle stane na semafor do mene i otvori vizir i ja mislio sad ce da krene na mene, vec sam se naostrio, sta je tu je. Bijemo se. A on mi je samo rekao:,, Brate, mogao si da me ubijes,, . Ja mu kazem da produzimo malo napred da stanemo. I tako i bude. Stanem ja, izađem iz kola, on stane siđe sa motora, skida kacigu. A u usima slusalice, a koliko je pojacana muzika, ja sam je cuo. I ja ga pitam da li je dobro. On kaze da jeste. Pita da li mi je sve u redu sa kolima, ja pogledam i vidim da jeste, samo mi je bio zaklopio retrovizor na koji se naslonio. Ja ga otvorim, vidim radi.
Pozdravili smo se i svako svojim putem.
I ja sam kriv. Trebao sam da predvidim da ce u mene, nego sam se i ja zurio i nisam obratio paznju, a to je trenutak.
Svi znate sta je saobracaj. Trenutak ne pazis i to je dovoljno da se desi problem.
I izvinite sto sam vas udavio malo. (malo vise:) ) To se desilo sinoc, a ja i danas ceo dan razmisljam koliko smo srece imali i on i ja.
