Jednog dana u mesecu julu,
seo Hamlet na glavic od kulu,
gleda mladan u daljini put što se krivuda,
pa razmišlja ceškajuci muda.
Nisam vitez nisam kovac, gnjurac,
ocigledno nisam ni za penis.
Oduvek je zakon Danskog dvora,
da kralj ima golemog macora,
da je pravo olicenje sile,
da mu jajce ima bar dve kile,
u jebanju da mu nema para,
svakog trena da ga služi kara,
da je majstor za lascivne rime,
i da picke umiru pod njime.
Nisam slika ni prilika princa,
penis mi je ko u kakvog klinca.
Od straha se meni steže grlo,
jajca su mi minimalna vrlo.
U državi ja poslednji kasam,
sve u svemu drkadžija ja sam.
Oci moje gorke suze toce,
od nedavno ost’o sam siroce,
umre otac uvenu mi voce,
pa me jebe ko i kako hoce.
Dok po Rajni alas tera sajku,
stric i ocuh sad mi jebe majku.
Klaudije baš je s’uma sišo,
sav mu mozak u penis otišo,
cele noci on drži na udu,
milostivu gospodu Gertrudu.
Kad joj stojka medu noge krne,
otac mi se u grobu prevrne.
Ajde što mi majku jebe stalno,
što bar mene ne zeza verbalno.
Nade li se u stanju pripitu,
kad god može uvali mi kitu.
Svako vece i svaku noc tihu,
taj mi penis natera u psihu.
Jedne noci prije rane zore,
nater’o me da perem prozore.
Nisam student pa ga odbih hitno,
on mi rece da sam govno striktno.
Nakon toga posle svade kratke,
nater’o me da merimo patke.
Kad izvadi svoga strvinara,
kao ljutu guju iz njedara,
debeo mu kao kakva grana,
na njega je met’o devet crnih vrana,
uhvati me laka nesvestica,
kad izbrojah kol’ko ima ptica,
Kralj tad rece: Ajde sad kurati,
da vidimo šta ce tebi stati.
Kud cu, šta cu, ja izvadih tada,
ono malo što imadoh jada,
nije deblji no prilepska drava,
na ciodu podseca mu glava,
sve je jasno kao teorema,
tu od kurca cak ni skice nema.
Kad kralj vide, ozari se grdno,
cini mi se od srece je prdno.
Za tu spravu nigde nema rupe,
trci kuci jebi se u dupe.
Ko što vidiš moj pokojni oce,
i zec oštri penis na siroce.
