Ima na Balkanu jedna zemlja, koja
se graniči sama sa sobom. Gde žive
najlepše žene, a natalitet opada.
Gde nezaposleni najviše rade, gde
na najplodnijoj zemlji žive ljudi koji
gladuju. Gde vozovi kasne po redu
vožnje. Gde svi igraju fudbal, a
pobeđuju u vaterpolu, košarci,
rukometu ili odbojci. Gde svi žure
na posao, a niko ne stiže na vreme.
Gde osmočasovno radno vreme
traje dvanaest sati. Gde je
zdravstvo besplatno, a lečenje
skupo. Gde su novinari slobodni da
napišu šta god im se naredi. Gde je
svetska kriza dobila državljanstvo.
Gde su javne nabavke tajne, a
državne tajne javne. Gde se ratovi
nikad ne završavaju. Gde se istorija
ponavlja svaki dan. Gde su
najbogatiji oni koji nikad nisu radili.
Gde je strana valuta uzeta za
domaću. Gde ljudi slave slavu, a
psuju Boga. Gde pametne zbog
nerazumevanja proglašavaju
ludacima, a ludake sposobnima.
Gde nepismeni pišu istoriju. Gde su
zakoni nezakoniti, a anarhija
normalno stanje. Gde vlast prezire
građane kao neželjene svedoke.
Gde se živi od budućnosti, jer na
sadašnjost nemaju pravo. Gde se
svako svakome smeška, a niko
nikome ne želi dobro. Gde sudski
postupci traju duže od života. Gde
su samo poplave način
navodnjavanja zemljišta. Gde
prizivaju diktatora, a demokratiju
smatraju porezom na budale. Gde
smatraju da će zemlja više
napredovati ako što više nazaduje.
Gde nisi normalan, ako ne poludiš.
Gde živiš samo zato da bi umro,
gde je vreme beskonačno, a vlast
besmrtna...
