- Dobar dan, Nemanja Vi ste?
- Mi smo Nemanja, izvolite.
- Zovemo iz Rajfajzen banke, povodom duga za održavanje računa.
- NIje to moj dug.
- Nego?
- Neko mi je ukrao identitet pre 4 godine, i eto išao tako po bankama i pravio minuse. Govedo neko.
- Stvarno.
- Majke mi. Recite i Komercijalnoj i Telenoru, i tamo je zašao, da me ne zovu džabe, nemam ja ništa sa tim.
- Pa stizale su Vam opomene.
- Jesu, stizale su.
- I Vama to ništa nije bilo čudno?
- Pa dobro, nije da nije. Ali čudno je meni i što je Slina doktor i što je Mišković nestao kao Žele Zeka, i kako Čučković još uvek diše, pa vidim da svi to prihvataju kao nešto normalno.
- I šta ćemo sad?
- Ja stvarno ne znam, meni je ukraden identitet. Potrešen sam, mogu da vas tužim sad jer me maltretirate. Ne znam ni ko sam ni šta sam, vi me tu još preskačete. Tužiću vas, sistem je na mojoj strani.
- Nemojte nas tužiti.
- Dobro neću, ali nemojte me više cimati za te gluposti.
- Nećemo.
Nemanja Cvijetić, i ja sam nečiji brat.
