Prošao 12.07.2023, ja se ne javih u SUD da uzmem raspored za mardelja. Čekamo rasplet situacije
Da bi sve bilo interesantnije zvali su me iz banke da mi jave da mi ističe lična karta i da neću moći da raspolažem sredstvima sa računa. Proverim vozačku, ona isto ističe, registracija vozila za 15 dana, a uskoro i idemo preko granice (jedino što neću preko CG da proverim kako je kad se ne uplati Lovćen Banka)... Sve u svemu u Full-u lista strahova srpskog vožača, zbog čega ipak juri da se samooptuži i isplate sva potraživanja, jer nemoj mene da jure, me moram ja, nije tako reko Alvirović, drugi će me osloboditi...
Ispod dodatak, malo dručaćije mišljenje o kamerama.
"Један од основних правних принципа гласи – право које немате, не можете пренети другом! Простије речено, МУП не сме и не може користити податке који су прибављени противзаконито, па је поступање у сегменту прикупљања и коришћења података из биометријског видео надзора
кривично дело.
Класичан пример је „дил“ између ЈП Путеви Србије и МУП-а, везано за тзв. „ мерење просечне брзине“. Односи се на то да саобраћајни полицајци, на основу својих (наводних) овлашћења из Закона о евиденцији и обради података, приступају серверима ЈП Путеви Србије и скидају податке о измереној просечној брзини на аутопутевима, па на основу тога слањем прекршајних налога, пуне буџет Србије.
ЈП Путеви Србије, Актом о оснивању
немају статутарно право да врше мерење просечне брзине кретања возила, али су зато сви биометријски системи надзора на тзв. „порталима“ у њиховом власништву, а не у власништву МУП-а. Пошто немају статутарно право, податке не смеју ни користити, ни пренети трећим лицима, у овом случају МУП-у, који даље то „право“ провлаче кроз закон о својим овлашћењима и тако покушавају да „легализују“ у суштини – злоупотребу службеног положаја зарад крађе у корист буџета.
Свесни да поступају противзаконито, иако имају биометријске фотографије возача, из МУП-а
од возача траже да се сами оптуже тиме што ће код нотара оверити писано признање о управљању возилом које је снимљено. Поред тога што радници МУП-а оваквим поступањем
чине кривично дело из Кривичног законика Србије, члан 304/1, ово поступање је у супротности са Уставом, члан 33/7, као и са Законом о прекршајима, члан 89/2. Уколико возачи одлуче да не плате испоручену им мандатну казну, или се упркос претњи драстичном казном не самооптуже, тј. реше да потраже судску заштиту у складу са горе наведеним члановима, прекршајни судови ће се најчешће одлучити да одрже прво рочиште, а потом иду у застаревање,
јер не постоји правно ваљан начин да се МУП-ов прекршајни налог законски валоризује.
Дакле, биометријски видео надзор у Србији је противзаконит, али нико не сноси санкције за противзаконито поступање, јер је систем усмерен не ка повећању сигурности и безбедности грађана, већ ка пуњењу буџета, а ту закони изгледа не важе."