Autor Tema: Istorija "Bube" koja je promenila svet  (Pročitano 439 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže admin

  • Glavni baja
  • Administrator
  • Ultimate Member
  • *****
  • Poruke: 19556
  • Age: 35
  • Lokacija: Beograd
  • Karma: +350/-37
  • Pol: Muškarac
  • █║▌│█│║▌║││█║▌│║▌║
    • VW-Club
  • Auto: Audi C7 S-line ® Black edition
Istorija "Bube" koja je promenila svet
« poslato: Oktobar 29, 2015, 12:50:03 posle podne »
Kako je auto, koji je nastao po nalogu najomraženijeg čoveka 20. veka, postao omiljeno prevozno sredstvo širom sveta? Zahvaljujući entuzijazmu pojedinaca, jednostavnom održavanju i niskoj ceni, „buba“ i danas, više nego ikada, privlači poglede gde god da se pojavi. Kako je sve počelo?



Krajem Drugog svetskog rata, jedan automobil je iz pokorene Nemačke poslat u Veliku Britaniju, gde su ga analizirali vodeći britanski proizvođači putničkih vozila. Presudili su da nije pogodan za serijsku proizvodnju, zato što nije dovoljno privlačan prosečnom kupcu i „suviše je ružan i bučan“, između ostalog. Još jednom se samouverenost direktora velikih firmi pokazala kontraproduktivnom.
Kada je 1972. proizvedeno 15 miliona vozila, „buba“ je nadmašila Fordov Model-T. Poslednji primerci proizvedeni su u Meksiku 2003. godine. Do tada je proizvedeno ukupno 21,5 miliona primeraka širom sveta, uz brojne modifikacije.

Volkswagen Type 1

Ovaj automobil je počeo da se proizvodi 1938. godine. Lično Adolf Hitler je formulisao njegove osnove – jednostavan, jeftin i spreman za masovnu proizvodnju. Kompanija Porsche je 1934. dobila ugovor da dizajnira takvo vozilo. Ferdinand Porsche je sa svojim timom uspeo da 1938. završi idejno rešenje.



Stvorio je jedno od prvih vozila sa motorom pozadi. Trebalo je da bude u stanju da prevozi dvoje odraslih napred i troje dece na zadnjoj klupi, brzinom od 100 km/h na autoputu i da pritom ne troši više od 7 l/100 km goriva.
Hitler je (navodno) lično tražio i da motor ima vazdušno hlađenje, kako bi popravljanje bilo jednostavnije. Tako je i bilo. Vazduhom hlađeni motor od 995 ccm i 25 KS bio je veoma pozdan.

Pre rata

Pre Drugog svetskog rata proizvedeno je oko 66.000 vozila na osnovu ove platforme, pri čemu su sva bila namenjena vojsci.



Tokom rata

Za vreme rata proizveden je mali broj civilnih verzija, namenjenih isključivo nacističkoj eliti. Sve je stalo 1945, kada je zbog savezničkih bombardovanja najvažnija oprema preneta u podzemne bunkere.

Nakon rata

Amerikanci su kontrolu nad fabrikom predali Britancima, a sve mašine su predviđene za rasklapanje i transport u Englesku. Međutim, ni jedan britanski proizvođač nije bio zainteresovan da ih preuzme i nastavi proizvodnju. „Ovo vozilo ne ispunjava osnovne tehničke uslove za jedan automobil“, „prilično je neprivlačno prosečnom kupcu“ i slično utvrdili su Britanci.
Ipak, britanska vojska je mislila drugačije, na osnovu iskustava iz rata, i poručila 20.000 komada. Do kraja 1945. proizvedeno je 2.490 vozila. Mnoga su menjana za sirovine za osiguranje dalje proizvodnje ili za potrepštine za oko 6.000 radnika i drugih stanovnika Volfsburga, gde se nalazila fabrika.
Britanski oficir Ivan Herst najzaslužniji je za ovakav razvoj događaja. On je organizovao obnavljanje fabrike, vraćanje mašina, unapređenje kvaliteta vozila i uspostavljanje prodajne i servisne mreže. Izvoz je krenuo 1947. godine i to u Holandiju.
Performanse
„Buba“ je imala odlične performanse za svoju klasu i taj period – maksimalna brzina 115 km/h, ubrzanje od 0 do 100 km/h za 27,5 sekundi i potrošnju goriva od 6,7 l/100 km. Navedeno se odnosi na standardni motor od 34 KS.

Unapređenja

Tokom pedesetih „buba“ je ušla u fazu ozbiljnijih unapređenja, kako vizuelnih, tako i tehnoloških. Radna zapremina je 1954. povećana sa 1,131 na 1,191 ccm, što je uz druge izmene povećalo snagu motora na 40 KS. Takođe, motor je sada mogao da ide u više obrtaje, bez negativnog uticaja na obrtni moment pri nižim obrtajima. Vremenom je rastao i stepen kompresije u cilindrima.
Prototip sa dizel motorom pojavio se 1951. godine. Ipak, vazduhom hlađeni bokser dizel bez turbo punjača jednostavno nije imao budućnost. Do 100 km/h ubrzavao je za 60 sekundi.
Prvi Volkswagen sklopljen (ne kompletno proizveden) van Nemačke svetlost dana ugledao je u Irskoj 1950. godine. Tri godine kasnije, „buba“ je počela da se izvozi u Japan. Uskoro su Japanci počeli da je kopiraju.
Stizali su i motori veće radne zapremine i veće snage.

Super Beetle

Najveća promena dogodila se 1971, kada je stiglo prednje MacPherson oslanjanje i redizajniran prednji kraj. Ova verzija je širom sveta bila poznata kao Super Beetle, a u Evropi je nosila zvaničnu oznaku VW 1302 od 1971. do 1972. i VW 1303 od 1973. nadalje.



Povećan je prtljažni prostor stavljanjem rezervnog točka u horizontalni umesto gotovo vertikalnog položaja, pomeren je rezervoar, smanjen krug okretanja, montirano je veće zadnje staklo, bolje prednje kočnice...
Zakrivljen vetrobran „buba“ je dobila 1973. godine. On je takođe bio postavljen dalje od putnika, pa je stigla i nova prednja konzola. Usledila su nova unapređenja, iz godine u godinu, na upravljačkom sistemu, motoru, izduvnom sistemu, eneterijeru...

Kabriolet

Kabriolet verzija počela je da se proizvodi 1949, u pogonu firme Karmann u Nemačkoj. Wilhelm Karmann je 1948. kupio standardnu „bubu“ i pretvorio je u četvorosed kabriolet, predstavio je rukovodstvu VW-a i dobio zeleno svetlo za proizvodnju. Do 10. januara 1980. godine proizvedeno je 331.847 komada.

Pad popularnosti

„Buba“ je bila izuzetno popularna šezdesetih godina, ali konkurencija je brzo napredovala u tehnološkom i stilskom smislu. Japanci su usavršili koncept kompaktnih vozila sa malim motorom, zadnjim pogonom i motorom sa vodenim hlađenjem, čime su polako ali sigurno počeli da osvajaju američko tržište. I sami američki proizvođači su se okrenuli manjim, ekonomičnijim vozilima.
Evropski proizvođači su takođe brzo napredovali, sa sve prisutnijim prednjim pogonom. Sedamdesetih godina „buba“ je ubrzano gubila na popularnosti, što je značilo da je i VW u problemu, bez obzira na postojanje svojih drugih modela. Tek kada je 1974. stigao Golf, VW se vratio na stazu uspeha.
„Buba“ je nastavila da se proizvodi do 19. januara 1978. godine u Nemačkoj, ali to nije značilo njen kraj. Kabriolet verzija se i dalje sklapala u Nemačkoj do januara 1980. godine, a proizvodnja standardnih verzija je nastavljena u fabrikama u Brazilu i Meksiku.
Proizvodnja u Brazilu je zaustavljena 1986, zatim ponovo pokrenuta 1993. i konačno zaustavljena 1996. godine. Poslednja „buba“ ugledala je svetlo dana 2003. u Meksiku. Ukupno je proizvedeno oko 21,5 miliona komada, tokom 65 godina.
„Buba“ se takođe sklapala u brojnim zemljama od delova dopremljenih iz matičnih fabrika uz manje ili veće učešće domaće manufakture.

Druga generacija

Počela je da se proizvodi 1997, a prestala 2010. godine.
Za razliku od originalne „bube“, ova ima prednji pogon i motor smešten napred. Bazirana je na platformi modela Golf. U ponudi je i kabriolet verzija. Pokreće je čitava familija motora koja može da se nađe i u drugim VW automobilima.



Beetle RSi je najsnažnija i najbrža verzija – ima 3,2-litarski V6 motor, pogon na svim točkovima i 224 KS. Proizvedeno je samo 250 komada.
Treća generacija
Počela je da se proizvodi 2011. godine, za sada samo u Meksiku. Duža je (4,278 mm), niža (1,486 mm) i šira (1,808 mm) od prethodne generacije. Takođe je bazirana na platformi modela Golf (5/6 generacija). Dve godine kasnije pojavila se i kabriolet verzija. Pokreću je razni motori iz široke ponude VW grupacije.

tekst: Dragan Romčević