Čovek iz provincije zove kuma iz Beograda.
– Alo, kume, ‘de si, šta radiš… Da te pitam, možeš li da zaposliš negde ovog mog malog, sad je završio srednju školu, pa baš i nema želju da uči dalje…?
– Naravno, kume, pošalji ga kod mene u Beograd, odmah ga ubacujem u skupštinu, imaće 2000 evra platu, ništa ne radi, čita novine, pritisne dugme koje mu kažu da pritisne i to je to.
– Joj, kume, mnogo je to para za mladog čoveka, iskvariće mi se… Daj nešto za malo manje para, a da malo više mora da radi.
– Dobro, može onda da bude predsednik Upravnog odbora u mojoj firmi, tu mu je plata 1500 evra, dođe jednom-dvaput nedeljno na posao, ima sekretaricu, službeni auto, vozača, telefon…
– Ma, kume, mnogo je i to. Ima li bre neki posao da se radi 8 sati dnevno, 5 dana nedeljno, a da zarađuje 30 – 35 hiljada dinara?
– E, kume, za to mu treba fakultet…
