Evo da prenesem iskustvo od vikenda. Pokušali smo žena i ja da proverimo da li može regularno trotinetom da se dođe do Aerodroma. Uslov je da se ne izlazi na autoput jer zakon to zabranjuje. Ona na trotu, ja na bajsu. Prva putanja preko plavih horizonata i instituta za stočarstvo. Iako je super put, ta putanja na žalost ima 50m autoputa do isključenja za aerodrom i ne može ni po travi da se vozi. Dakle bez kršenja zakona i ozbiljnog rizika tuda nije moglo da se prođe.
Posle smo išli drugu putanju od aerodroma preko Surčinske ulice i tu može zakonski da se prođe, ima jedno 200m vožnje uz prometnu Surčinsku, ali postoje trotoari (kakvi takvi). Dalje preko Bežanije postoje široke staze. Stoga putanja preko Bežanije je izvodljiva.
E sad, ko kaže da je vožnja bajsom i trotom ista, pojma nema
Ljudi, ona na pravcu u roku od 10 sekundi nestane iz mog vidokruga, a ja izbacim džigericu na usta da bih 5min kasnije došao do mesta gde me čeka u ladovini. Neuporedive su stvari bajs i trot. Sad se razmišljam se da za nju uzmem jedan sličan model.
I da, trotinet nije zamena za automobil, kao što nije automobil zamena za kombi ili kamion, ali kao gradski komutator može da ima klasu za sebe, a najpribližnije skuteru. Idealno bi bilo da mi svi idemo peške na posao, ali to nije moguće u gradovima iz više razloga, a najveći razlog je udaljenost od kuće do posla. Kada idemo pešice mi imamo neki lični prostor oko sebe u radijusu od otprilike jedan metar što je slično prečniku koji zauzimamo sa trotinetom. Razlika je samo što pešice idemo 5km/h, a sa trotinetom pet do deset puta brže.
Gledajući trendove u svetu, mislim da će gradovi uskoro isterati veliki broj automobila iz centra, a motivisati alternativne načine prevoza. U Holandiji el. trotineti su zabranjeni, ali u drugim zemljama su dozvoljeni ako idu do 25km/h. Npr Pariz je uveo trake za bicikliste na cesti (ne po trotoaru) i tamo gde su bile dve trake u jednom pravcu, jedna je ostavljena za automobile, a druga za bicikliste gde se odvija kreativni haos. Mislim da je to neminovnost i za Beograd za nekih 5 do 10 godina. Mislim da mi sami treba da promenimo razmišljanje kada je prevoz u pitanju. Da se zapitamo da li je stvarno potrebno pokretati 4 metra i 1.5 tona čelika baš svaki put?
Prvo što u Beogradu treba uvesti jeste da su sve ulice jednosmerne. Na taj način dobijamo prostor da se vozila parkiraju na ulici u traci koja se ne koristi, a da se trotoari oslobode za pešake. Parkiranje na trotoaru ili zelenoj površini sankcionisati sa 80 tj 120evra, kao u Ljubljani, ali sankcionisati. Ukoliko nema dovoljno radnika komunalne službe uvesti opciju građana uzbunjivača. Građani prijave prekršaj (slikaju ili snimaju kroz zvaničnu app) i ukoliko organi utvrde opravdanost prijave, uzbunjivač dobija 30% vrednosti kazne. Na taj način svaki građanin može da bude komunalni milicajac, a ovi što pale sva 4 žmigavca da bi otišli u pekaru mogu da budu sigurni da će neko na njima da zaradi 3000 dinara u par sekundi.
